ЧИСТИМ СВОЈ ЖИВОТ - Арсен Дедић

Чистим свој живот

Чистим свој живот,
Кроз прозор ормар стари,
Чистим свој простор
Од непотребних ствари.
 
Гдје ли сам их купио ?
Гдје сам их сакупио ?
 
Чистим свој живот,
Петком одвозе смеће,
Када се нада буди
И кад је благо вече.
 
Гдје ли сам их купио ?
Гдје сам их сакупио ?
 
Чистим свој живот од оних шупљих људи
Којима вјетар хуји кроз главе и кроз груди.
 
Гдје ли сам их купио ?
Гдје сам их сакупио ?
 
Чистим свој живот да спасим док је вријеме
Малу јутарњу њежност и горко ноћно сјеме.
 
Гдје ли сам их купио ?
Гдје сам их сакупио ?
 
Чистим свој живот
Од привидног свијета,
Од љубави без трага,
Од јефтиних предмета.
 
Гдје ли сам их купио ?
Гдје сам их сакупио ?
 
Чистим свој живот,
Ту рђа је и тмина,
И остаћу без ичег,
Ал' боља је тишина.
 
Арсен Дедић

https://www.ugaoo.com/knowledge-center/wp-content/uploads/2018/06/Suitcase-Planter2.jpg

Не дај се...

НЕ ДАЈ СЕ ИНЕС 

Не дај се Инес

Не дај се годинама моја Инес

Друкчијим покретима и навикама

Јер још ти је соба топла

Пријатан распоред и ријетки предмети

Имала си више укуса од мене

Твоја соба дивота

Газдарица ти је у болници

Увијек си се разликовала

По боји папира својих писама, по поклонима

Пратила ме сљедећег јутра око девет до станице

И руши се зелени аутобус тјеран јесењим вјетром

Као лист низ једну београдску падину

у вечерњем сам одијелу и опкољен погледима

Не дај се младости моја, не дај се Инес

Дуго је припремано наше познанство

И онда случајно уз врућу ракију

И са свега неколико реченица, лоше прикривена жеља

Твој је начин госпође и образи сељанке

Простакушо и племкињо моја

Па твоје груди, кревет

И моја соба објешена у зраку као наранча

Као наранчаста свјетиљка над зеленом и модром водом Загреба

Пролетерских бригада 39. код Грковић

Покисла улица од прозора даље и шум предвечерњих трамваја

Лијепи тренуци носталгије, љубави и сиромаштва

Употреба заједничке купаонице

И "Молим Вас ако ме тко тражи"

Не дај се Инес

Ево ме устајем тек да окренем плочу

Да ли је то непристојно у оваквом часу

Mozart, Requiem, Agnus Dei

Мени је ипак најдражи почетак

Располажем с још милион њежних

И безобразних података наше младости

Која нас пред властитим очима вара, и краде, и напушта

Не дај се Инес

Подери позивницу, откажи вечеру, превари мужа

Одлазећи да се почешљаш у неком бољем хотелу

Додирни ме испод стола кољеном

Генерацијо моја, љубавнице

Знам да ће још бити младости,

Али не више овакве - у просјеку 1938

Ја нећу имати с ким остати млад ако сви остарите

И та ће ми младост тешко пасти

А бит ће ипак да сте ви у праву

Јер сам сам на овој обали

Коју сте напустили и предали безвољно

А поново почиње киша,

Као што већ киши у листопаду на отоцима

Море од олова и небо од борова

Удаљени гласови који се мијешају

Глас мајке пријатеља, кћери, љубавнице, брода, брата

На брзину покупљено рубље пред кишу

И нестало је свјетла с том бјелином

Још мало шетње уз море и готово

Не дај се Инес

Аутор стихова: Арсен Дедић

О младости ...Поклањала си, ал' си крала...

Па збогом, буди боља с другим и дај му више њежности...

О МЛАДОСТИ

Поклањала си, ал' си крала
И невјерна си била ти
Не сувише ми ниси дала
О младости, о младости

О младости, моја

То шкрто сунце што је пало
Та љубав јадна, кратки сни
За успомене то је мало
О младости, младости

Дај стани на час, и дај ми снаге

Да опростим се бар од ње
И да ми друштво, пјесму сврши
И да се чаша испије

Још препун наде, шта да радим

На пола пута тек смо ми
А јутрос, већ су други млади
О младости, о младости
О младости, моја

Па збогом, буди боља с другим

И дај му више њежности
Јер то је ништа, што ја губим
О младости, младости

Арсен Дедић