НЕ ДАЈ СЕ ИНЕС
Не дај се Инес
Не дај се годинама моја Инес
Друкчијим покретима и навикама
Јер још ти је соба топла
Пријатан распоред и ријетки предмети
Имала си више укуса од мене
Твоја соба дивота
Газдарица ти је у болници
Увијек си се разликовала
По боји папира својих писама, по поклонима
Пратила ме сљедећег јутра око девет до станице
И руши се зелени аутобус тјеран јесењим вјетром
Као лист низ једну београдску падину
у вечерњем сам одијелу и опкољен погледима
Не дај се младости моја, не дај се Инес
Дуго је припремано наше познанство
И онда случајно уз врућу ракију
И са свега неколико реченица, лоше прикривена жеља
Твој је начин госпође и образи сељанке
Простакушо и племкињо моја
Па твоје груди, кревет
И моја соба објешена у зраку као наранча
Као наранчаста свјетиљка над зеленом и модром водом Загреба
Пролетерских бригада 39. код Грковић
Покисла улица од прозора даље и шум предвечерњих трамваја
Лијепи тренуци носталгије, љубави и сиромаштва
Употреба заједничке купаонице
И "Молим Вас ако ме тко тражи"
Не дај се Инес
Ево ме устајем тек да окренем плочу
Да ли је то непристојно у оваквом часу
Mozart, Requiem, Agnus Dei
Мени је ипак најдражи почетак
Располажем с још милион њежних
И безобразних података наше младости
Која нас пред властитим очима вара, и краде, и напушта
Не дај се Инес
Подери позивницу, откажи вечеру, превари мужа
Одлазећи да се почешљаш у неком
бољем хотелу
Додирни ме испод стола кољеном
Генерацијо моја, љубавнице
Знам да ће још бити младости,
Али не више овакве - у просјеку 1938
Ја нећу имати с ким остати млад ако сви остарите
И та ће ми младост тешко пасти
А бит ће ипак да сте ви у праву
Јер сам сам на овој обали
Коју сте напустили и предали безвољно
А поново почиње киша,
Као што већ киши у листопаду на отоцима
Море од олова и небо од борова
Удаљени гласови који се мијешају
Глас мајке пријатеља, кћери, љубавнице, брода, брата
На брзину покупљено рубље пред кишу
И нестало је свјетла с том бјелином
Још мало шетње уз море и готово
Не дај се Инес
Аутор стихова: Арсен Дедић
