Странице

четвртак, 21. септембар 2017.

ЈЕСЕН - Мирјана Врућкић

Песму Јесен је јуче написала мој ФБ пријатељ Мирјана Врућкић, тамо далеко, у Франкфурту на Мајни, Мирјана која воли све мачке овог света, она која је спасила сигурне смрти и удомила многе од њих, а сада воли, мази, пази и брине се о једном Пемију.

Да, "за љубав потребно је много".

ЈЕСЕН

Можда сам могла волети и тебе?
Али, за љубав потребно је много.
У то много мора да се сместе
осмеси, трептаји, радости, чежња,
али и туга, порази и 
мале и велике несреће,
боре смејалице и оне чемернице,
влажни дланови, лептири и 
четири годишња доба.

А на мом балкону је јесен.

Мирјана Врућкић
(Франкфурт на Мајни, 20. септембра 2017. године)

http://www.robertsonartgallery.co.za/sandra-pelser.shtml

среда, 20. септембар 2017.

ТЕБЕ СЕ ВРЛО РЕТКО СЕТИМ - Ана Ахматова

ТЕБЕ СЕ ВРЛО РЕТКО СЕТИМ

О, тебе се врло ретко сетим 
И твоја ме судбина не дражи, 
Ал' ми душа као да полетим 
Сусрет с тобом понекад потражи.

Твој црвени дом као да ме мами; 
Црвени дом преко мутне воде, 
Али знам да у горкој осами 
Не смем таћи сунце ти слободе

Не дај да се са мојих усана 
Чују речи које љубав моле, 
Ни да будем стихом очарана – 
Жудње вечне док ме песме боле

Ал' будућност молим тајно често 
Када ноћ се сећањем заплави, 
Наслутим нам и сусрета место – 
Сусрет већи нег' сви заборави.

Ана Ахматова
*Превео с руског Анђелко Заблаћански

https://i.pinimg.com/564x/a0/e3/31/a0e3316a82588450f3edfeff7c59c4ab.jpg

четвртак, 14. септембар 2017.

СЛОБОДА - Пол Елијар

На мојим ђачким свескама
На мојој скамији и дрвећу
По песку по снегу
Пишем твоје име.

Преко свих прочитаних страна
Преко свих белих страна
Камена крви хартије или пепела
Пишем твоје име.

Преко позлаћених слика
Преко оружја ратника
Преко круне краљева
Пишем твоје име.

Преко чуда ноћи
На белом хлебу дана
Преко верних годишњих доба
Пишем твоје име.

На свим мојим парчадима азура
Преко рибњака буђавог сунца
Преко језера живог месеца
Пишем твоје име.

Преко поља преко видика
По крилима птица
И на млину сенки
Пишем твоје име.

На сваком даху зоре
Преко мора преко бродова
Преко избезумљене планине
Пишем твоје име.

Преко пене облака
По зноју олује
Преко густе и бљутаве кише
Пишем твоје име.

Преко блиставих облака
По звонима боја
По физичкој истини
Пишем твоје име.

По пробуђеним стазама
По путевима разасутим
По трговима преплављеним
Пишем твоје име.

На лампи која се пали
На лампи која се гаси
Преко мојих сједињених кућа
Пишем твоје име.

Преко плода пресеченог на двоје
Огледала и моје собе
Преко мог кревета шкољке пусте
Пишем твоје име.

На мом јешном и нежном псу
На његовим начуљеним ушима
на његовој неспретној шапи
Пишем твоје име.

На одскоку мојих врата
Преко уобичајних ствари
На таласу благословене ватре
Пишем твоје име.

На свој усклађеној пути
На челу мојих пријатеља
На свакој руци која се пружа
Пишем твоје име.

На окну изненађења
На пажљивим уснама
Далеко изнад ћутања
Пишем твоје име.

Преко разрушених скровишта
Преко мојих сурваних кула светиља
На зидовима моје досаде
Пишем твоје име.

Преко одсутности без жеље
Преко голе самоће
Преко корака смрти
Пишем твоје име.

На враћеном здрављу
На ишчезлој опасности
На нади без успомена
Пишем твоје име.

Снагом једне речи
Поново почињем свој живот
Рођен сам да те упознам
Да те именујем.

Слободо.

Пол Елијар, (1942)
Са француског превео Душан Матић

Статуа "Мајка отаџбина зове" у Волгограду
Аутори: вајар Јевгениј Вучетић и инжењер Николај Никитин