Странице

среда, 24. мај 2017.

Воћка послије кише - Добриша Цесарић

Воћка послије кише

Гле малу воћку послије кише:
Пуна је капи па их њише.
И бљешти сунцем обасјана,
Чудесна раскош њених грана.

Ал нек се сунце малко скрије,
Нестане све те чаролије.
Она је опет као прво,
Обично, јадно, мало дрво.

Добриша Цесарић

Вишња - Аутор фотографије РМ

петак, 19. мај 2017.

На ономе брегу - Владислав Петковић Дис

На ономе брегу

На ономе брегу што је над животом,
тражио сам место где станује срећа,
и ишао дуго окружен лепотом
из предела снова у пределе цвећа.

И ја сам се пео, уздизао горе,
мислио сам да си на највећем вису,
и да плетеш венце, доносиш бокоре,
да си сва у цвећу и самом мирису.

Али та је слика превучена прахом,
и стоји к'о спомен минулих обмана:
ја јој каткад приђем са тугом и страхом,
као драган драгој после многих дана.
(посвећено Јанку Веселиновићу)

Владислав Петковић Дис

 Са: http://wannabemagazine.com

четвртак, 18. мај 2017.

Први сусрет - Владислав Петковић Дис

Кад je затреперила Дисова душа...

Први сусрет
Једно послеподне - не сећам се које -
ишли сте лагано и погнуте главе,
а око Вас ваздух, светлост и мир стоје,
а над Вама небо боје јасноплаве.

Сенку и с њом мене водили сте собом...
Силна дрскост беше овладала мноме;
Ја сам само знао бити њеним робом -
да Вас пратим, гледам на домаку своме.

На уличном углу застали сте мало
и мени се нагло окренули лако...
Пред оком што на ме кроз поглед је пало
ко укопан стадох сав поражен тако.

Ни видео нисам тада Ваше лице -
само Вам се збуњен јавих нехотице.

Владислав Петковић Дис (1880-1817)

Жена црвене косе - Амедео Модиљани