Песник Милан Ракић је пре Првог балканског рата био конзул у Приштини, која је тада припадала
Турској. Обилазио је српске манастире и светиње на Косову. Тада су настале песме Симонида и
Јефимија. Након посете Газиместану, месту где се одиграо главни догађај у
Косовској бици, написао је песму На Газиместану.
На Газиместану
Силни
оклопници, без мане и страха,
Хладни ко ваш
оклоп и погледа мрка,
Ви јурнусте тада
у облаку праха,
И настаде
тресак и крвава трка.
Заљуљано
царство сурвало се с вама...
Кад олуја
прође врх Косова равна,
Косово
постаде непрегледна јама,
Костурница
страшна и поразом славна.
Косовски
јунаци заслуга је ваша
Што последњи
бесте. У крвавој страви,
Када труло
царство оружја се маша,
Сваки леш је
свесна жртва, јунак прави.
Данас нама
кажу, деци овог века,
Да смо
недостојни историје наше,
Да нас
захватила западњачка река,
И да нам се
душе опасности плаше.
Добра земљо
моја, лажу! Ко те воли
Данас, тај те
воли, јер зна да си мати,
Јер пре нас
ни поља ни кршеви голи,
Не могаше
ником свесну љубав дати!
И данас кад
дође до последњег боја,
Неозарен
старог ореола сјајем,
Ја ћу дати
живот, отаџбино моја,
Знајући шта
дајем и зашто га дајем.
Милан Ракић
фотографија преузета са: https://www.srbijadanas.com/
