ГРАДИНАР 6 - Рабиндранат Тагоре

Градинар 6

 

У кавезу је била питома птица, слободна птица била је у гори.

Кад је дошло време, сусретоше се; тако је хтео усуд.

Слободна птица пева: „О драга, винимо се у гору.“

Птица у кавезу цвркуће: „Хајде да живимо заједно у кавезу.“

Слободна птица рече: „Где је простора за решетком да се рашире крила?“

„Авај“, вапије птица у кавезу, „где ћу се у облацима одмарати без шипке?“

 

Слободна птица кличе: „Миљено моје, отпевај ми песме дубрава.”

Птица у кавезу вели: „Седи до мене, да те научим говору мудраца.“

Шумска птица кличе: „Ах, не, не! Песме се не могу никада научити.“

Птица у кавезу вели: „Тешко мени, заборавила сам песме дубрава.“

 

Њихова је љубав жарка, пуна жудње; али оне не могу никада да лете крило уз крило.

Кроз решетку на кавезу гледају се и узалуд труде да се упознају.

Лепршају чежњиво крилима својим и певају: „Ходи ближе, драго моје!“

Слободна птица кличе: „Не иде, страх ме затворених врата на кавезу.“

Птица у кавезу цвркуће: „Авај, крила су ми изнемогла и мртва.“

 

Рабиндранат Тагоре

Превео: Давид С. Пијаде

https://static.boredpanda.com/blog/wp-content/uuuploads/surreal-photo-manipulations-sarolta-ban/surreal-photo-manipulations-sarolta-ban-12.jpg