Глас, музика и стихови Слободан Тркуља ...
Жито је моба косила,
девојка воду носила
драгом да пије,
лице да мије,
душу да окрепи.
У воду вила бисер је скрила
драгом да поклони.
Ево ти, драги,
водице да наросиш окице,
росу да пијеш,
лице да мијеш,
душу да окрепиш.
Извор је вода из срца мога,
за те ћу певати.
Девојко, златна јабуко,
за`ити воде дубоко,
росу да пијем,
лице да мијем,
душу да окрепим.
Љубав си скрила ко горска вила,
за ме ћеш певати.
Слободан Тркуља
