Неки те не воле људи - Недељко Попадић

Једна Сара јуче изговори без грешке стихове ове песме.

Неки те не воле људи

Постоје људи, мој сине,
који те не воле, тако…
Ал’ немој да те то брине,
не може вољети свако…

Свеједно да ли их кориш,
или им дарујеш цвијеће.
Предаш се или се бориш…
Неки те вољети неће…

Заједно теку вам дани.
За исти сто ћете сјести.
Али сте свјетови страни
који се не могу срести.

И можеш пружити руку,
вадити срце из груди,
признати патње и муку…
Неки те не воле људи.

И можеш брод кад им тоне
џиновском снагом га дићи,
опет ће да те се клоне!
И свом ће отоку ићи…

И зато настави даље.
Неодлучни су слаби…
Господ ти вјетар шаље!
Не осврћи се и граби!

Разапни једра и маштај.
Побјеђуј метар по метар.
И праштај. Праштај им. Праштај.
Није им наклоњен вјетар!

А када стигнеш до дуге
и свијет кад пронађеш нови,
нек’ те не побиједе туге.
Опет их, опет позови…

Недељко Попадић

Мајка и дете - Густав Климт (1862-1918)