Шта је ЗАВИЧАЈ?
"Место са ближом околином
где се неко родио и где је одрастао, родно место, родни крај; место, крај
одакле неко или нешто потиче, води порекло.” Тако каже Речник српскохрватског књижевног и народног језика, Београд, САНУ, 1968. Оно што осећам и знам је да сећање на завичај боли.
Како је о завичају говорио Меша Селимовић?
"Овдје сам постао, овдје ћу нестати. Овдје сам угледао небески бескрај и пучину на којој ми се око одмара, и ово не бих замијенио ни за један крај на свијету.
Љепших можда има, дражих нигдје.
Овај крај, то сам ја, то је мој живот и моја љубав, то је моја колијевка и моја гробница, мој почетак и мој свршетак.
Знам сваки превој, сваки угиб, свако узвишење на овом видокругу, знам сваки мирис што се јави од прољећа до зимске буре. Знам сваки прелив свјетла, од ружичастих јутара до црвених сунчевих залазака, од памучних облачића до тмастих облачина што најављују невријеме.
А све је то моје, као моје властито тијело, и још више и још важније, јер је то нешто вјечно што ме је прихватило, привезало, обиљежило, себе са мном, мене собом.
Зато не могу рећи: волим свој завичај.
Као што не могу рећи: волим своје тијело.
Много је тачније ако кажем: живим с њим, без њега мој живот не постоји."
Меша Селимовић - Оствро
