Јесте дођу мени
Јесте дођу мени моје луде бубице
јесте салете ме неке црне улице
ал
зато ћеш ти као стара кучка
скапати једном после доброг ручка
Јесте пошашаве кадкад моји дамари
јесте спопадну ме ужаси и дармари
ал
ти си за мене прочитана књига
и ко те сад чита баш је мене брига
Јесте многи памте моје пијане зоре
јесте о мени се прича све најгоре
ал
тебе више до јутра не чека
песник који те за ноћ волео два века
Јесте мене ће анђели од праксе
по налогу звезда заувек да ухапсе
ал
твоје срце бива све лихтије
и живот ти се мења у пихтије
Јесте јесам ширио лажи као губу
јесу мене мртвог видели у клубу
ал
као и увек кад год сам то хтео
чим је свануло ја сам оживео
Сад у шумској кући збратимљен са шумом
поручујем триста чајева са румом
ал то је само случајно (онако)
јесте
то је зато да не бих заплако
И морам ти рећи већ шенулим умом
добра ствар ти чајеви са румом
још
да си ти ту
звери
моја
давна
била би то чајанка
непојмљива
славна!
Брана Петровић (1937-2002)
https://i.pinimg.com/564x/88/de/97/88de9716aa22533d72e4e9ed41d6ac80.jpg
