Данас је дан жалости поводом трагичне смрти наших радника у Сибиру.
Данас мислимо на њих.
Хоће ли их се сутра сетити ико?
ЕПИТАФ НА МОМ ГРОБУ
Пријатељи, извршите песникову последњу вољу.
Кад ме са ђубретом на јутарњим улицама сметлари мртвог
покупе
Не реците „Бог да прости!“
Јер ја сам просио за кору хлеба и Богу показивао табане и
пете
У рупу за мртву пашчад стрпајте моје кости
- Тако ће праведно бити сахрањено добро дете.
Не жалите ме: ја сам за живота као плачна врба проплакао за
собом
Моје је све у овом тестаменту што данас пишем:
Ако једна госпа буде желела да спава напоредо с мојим гробом
Окрените јој главу ка моме срцу
Више моје главе ни плоче ни попрсја,
Кад будем силазио низ степенице пакла или неба
Не треба части скитачу
Који је целим животом жудео само за чашицу љубави и кору
хлеба.
Ужареном иглом по мојој кожи запишите ове речи:
„Спавај први пут мирно, друже Драинче
Велики наш путниче“
И ништа више!
https://www.pinterest.com/pin/428545720765013501/
