Волела је Преверову поезију, као и многи из генерације. Говорила је песму „Барбара“, једну од најлепших љубавних песама, песму о љубави и смрти, о животу, надањима и уништењу, болу и очају. Уместо кише падале су бомбе и Брест је сравњен са земљом.
Рат о коме говори Превер је прошао, а Барбара је ко зна где?
Рат о коме говори Превер је прошао, а Барбара је ко зна где?
Генерација седамдесет и неке, слушајући „Барбару“, ни слутила није рат, а десио се. И опет је то била „свињарија“, борба између љубави и смрти, живота и очаја...
Са жељом да се рат не понови...
БАРБАРА
Сети се Барбара
Пљуштало је непрестано над Брестом тог дана
А ти си ишла насмејана
Раздрагана очарана
Под кишом што пљушти
Сети се Барбара
Пљуштало је непрестано над Брестом
Прошао сам поред тебе у улици Сијам
Ти си се смешила
И ја сам се смешио
Сети се Барбара
Ти коју нисам познавао
Ти која ме ниси знала
Сети се
Сети се ипак тога дана
Заборавити га немој
Један се човек био склонио под трем
И викао је твоје име
Барбара
А ти си трчала к њему кишом окупана
Раздрагана очарана
И бацила се у његов загрљај
Сети се Барбара
И не замери ми што ти кажем ти
Ја кажем ти свима које волим
Чак и ако сам их видео један једини пут
Ја кажем ти свима који се воле
Чак и кад их не познајем
Сети се Барбара
Немој да заборавиш
Ту мудру кишу радосницу
На твом срећном лицу
И над овим срећним градом
И над морем и над валом
Над арсеналом
И над лађом са острва Уесан
О Барбара
Рат је гадна свињарија
А с тобом шта је сад
Под том кишом од гвожђа
Од челичне ватре од крви од јада
А тај што те грлио тада
Заљубљено
Да ли је умро нестао ил је можда жив
О Барбара
Пљушти над Брестом без престанка
Као што је пљуштало тада
Ал то нису више оне исте кише
Ове кише попут задушница брује
Ово нису ни олује
Гвожђа челика крви
Једноставно само облаци с
висине
Који цркавају овде као псине
Плове тако низ морске струје
С матицом у правцу Бреста
Да иструну негде далеко
Далеко од Бреста
Од којег не оста ништа
Који и сам неста.
Жак Превер
Превео: Данило Киш
Слика разореног Бреста. У
Брест су 19. јуна 1940. године ушли Немци.
Град постаје подморничка база и биће
бомбардован од стране
савезника све до ослобођења 18. септембра 1944. године.
