Посматрам те
Посматрам те док стариш, криомице,
Посматрам те док стариш, криомице,
и боре ти збрајам и замор у жени,
осматрам, завлачим ти се у лице,
свима си старија, само ниси мени.
Облачиш се другачије, а деца расту
и дрво пред кућом поново зелени.
Сваку бору бележим, криву, округласту,
радујем се јер не стариш једино мени.
И косу другачије намешташ дланом,
и покрет ти је руке блажи,
и осмех ти је смернији, тиши.
И збрајам ноћи и дан за даном,
и сваки час и трен ми је дражи,
ти само стари, само диши.