ТИШИНА - Oктавио Паз

Тишина

Као што са дна сонате извире нота

која дрхтећи расте и постаје све тања

све док у драгој музици не занеми,

тако са дна тишине

извире драга тишина, оштри торањ, сабља

и диже се – и расте – и заноси нас,

док се уздижу и падају

сећања, наде,

мале и велике лажи,

ми хоћемо да крикнемо, али се у грлу

распрши врисак:

увиремо у тишине

све док сасвим у нама не занеме.

Oктавио Паз (1914-1998)

Превод: Бранислав Прелевић

*Октавио Паз је мексички песник, добитник Нобелове награде за књижевност 1990. године.

https://i.pinimg.com/originals/f9/64/7e/f9647ec7ce5de2e7c17011533c8c43bd.jpg

ТЕШКИ ЗРАК - А. Б. Шимић

Када сте задњи пут вриснули, из све снаге, од среће?
Врисак као израз велике радости одавно сам заборавила.
Има разлога за радост и пожелим да вриснем, али се уплашим да нешто не помути срећу и угушим врисак пре но што се отме из груди.
У раној младости бејаху простране цветне ливаде, по којима сам могла трчати до миле воље и вриштати, од радости, из све снаге.
Давно прошло време.

Нека друга младост шири крила, без вриска радости.
У безнађу, све блискији нам постаје ВРИСАК ПОБУНЕ!

ТЕШКИ ЗРАК

О куда да се данас пође?

У собу уђе моја мајка
сједне
и гледа у ме нијемим погледом

Ја пуштам књигу, излазим из куће

На рубу поља измеђ црних стабла
црвено мртво објешено сунце

Ја станем насред цесте
и крикнем
из свих снага

А. Б. Шимић

Едвард Мунк - Врисак