Тишина
Као што са дна сонате извире нота
која дрхтећи расте и постаје све тања
све док у драгој музици не занеми,
тако са дна тишине
извире драга тишина, оштри торањ, сабља
и диже се – и расте – и заноси нас,
док се уздижу и падају
сећања, наде,
мале и велике лажи,
ми хоћемо да крикнемо, али се у грлу
распрши врисак:
увиремо у тишине
све док сасвим у нама не занеме.
Oктавио Паз (1914-1998)
Превод: Бранислав Прелевић
*Октавио Паз је мексички песник, добитник Нобелове награде за књижевност 1990. године.
https://i.pinimg.com/originals/f9/64/7e/f9647ec7ce5de2e7c17011533c8c43bd.jpg
