Странице

понедељак, 24. новембар 2014.

ТЕШКИ ЗРАК - А. Б. Шимић

Када сте задњи пут вриснули, из све снаге, од среће?
Врисак као израз велике радости одавно сам заборавила.
Има разлога за радост и пожелим да вриснем, али се уплашим да нешто не помути срећу и угушим врисак пре но што се отме из груди.
У раној младости бејаху простране цветне ливаде, по којима сам могла трчати до миле воље и вриштати, од радости, из све снаге.
Давно прошло време.

Нека друга младост шири крила, без вриска радости.
У безнађу, све блискији нам постаје ВРИСАК ПОБУНЕ!

ТЕШКИ ЗРАК

О куда да се данас пође?

У собу уђе моја мајка
сједне
и гледа у ме нијемим погледом

Ја пуштам књигу, излазим из куће

На рубу поља измеђ црних стабла
црвено мртво објешено сунце

Ја станем насред цесте
и крикнем
из свих снага

А. Б. Шимић

Едвард Мунк - Врисак