СТОПИЈЕРКА - Милена Марковић

кад се загледам далеко
видим мене и тебе
као мирне старце:

ти гледаш шта си засадио
радиш исто као твој отац
што ти је смешно и радује те
ја седим на прагу и гледам сунце
иза борова

нико нас не посећује
немамо ни радио
само мачора
који у ствари уопште није наш
он долази кад му се хоће
ми причамо кад нам се хоће
певамо понекад
пљеснемо рукама изнад главе
кад нам се хоће
ноћу
затворимо очи истог трена обоје
и довољно је да се ти мрднеш
и ја сам будна

ја желим да одем прва
али знам да ћеш ти
брзо после мене
једном срећан заспати

једино то твоје што тврдиш
да нема ништа после
а било би лепо
да живимо опет и опет
и да се срећемо

замисли
ти возиш кола а ја стопирам
уђем
погледамо се
и то је то:
стопијерка,
што би рекла моја баба.

Милена Марковић
(објављено на сајту: http://fenomeni.me/stopijerka/)

Портрет старог пара - Бенјамин Бјорклунд (шведски сликар)