Изгубили смо
Изгубили смо још и ово вече.
Нико нас не виде с рукама сједињеним
док је плава ноћ падала на свет.
С мога прозора видех
празник заласка у брдима.
Понекад, као новчић,
палио ми се делић сунца у рукама.
Сећао сам те се душе стегнуте
тугом коју добро познајеш.
И онда, где се налазиш ?
Међ' каквим светом ?
Међ' каквим речима ?
Зашто ми сва љубав одједном дође
кад се осетим тужан и сетим се да си далеко ?
Пала је књига која се увек с вечери чита
и као пас рањени срозао ми се огртач под ноге.
Увек, увек се удаљаваш с вечери
тамо где сумрак жури бришући статуе.
Пабло Неруда
Изгубили смо још и ово вече.
Нико нас не виде с рукама сједињеним
док је плава ноћ падала на свет.
С мога прозора видех
празник заласка у брдима.
Понекад, као новчић,
палио ми се делић сунца у рукама.
Сећао сам те се душе стегнуте
тугом коју добро познајеш.
И онда, где се налазиш ?
Међ' каквим светом ?
Међ' каквим речима ?
Зашто ми сва љубав одједном дође
кад се осетим тужан и сетим се да си далеко ?
Пала је књига која се увек с вечери чита
и као пас рањени срозао ми се огртач под ноге.
Увек, увек се удаљаваш с вечери
тамо где сумрак жури бришући статуе.
Пабло Неруда
Са: https://i.pinimg.com/564x/75/d3/a8/75d3a84a134ef08725230614a276f5c9.jpg
