Странице

понедељак, 10. децембар 2018.

ГОРЧИН - Мак Диздар

Горчин

Асе лежит
Војник Горчин
У земљи својој
На баштини
Тужди
Жих
А смрт дозивах
Ноћ и дан
Мрава не згазих
У војнике
Одох
Бил сам
У пет и пет војни
Без штита и оклопа
Е да едном
Престану
Горчине
Згибох од чудне боли
Не проби ме копје
Не устрели стријела
Не посјече
Сабља
Згибох од боли
Непреболи
Вољу
А дјеву ми уграбише
У робје
Ако Косару сретнете
На путевима
Господњим
Мољу
Скажите
За вјерност
МојуTop of Form

Мак Диздар (Столац, 1917. - Сарајево, 1971.)


http://slobodnahercegovina.com/wp-content/uploads/2017/12/24899827_1728771177135062_3112775924508626086_n.jpg


(Мехмедалија Мак Диздар је био босанскохерцеговачки и југословенски песник, књижевник и новинар.
У Стоцу је завршио основу школу, а у Сарајеву гимназију. За време Другог светског рата радио је као поштански службеник, а затим је прешао у илегалу. После рата био је уредник Танјуга за НР БиХ, уредник дневног листа Ослобођење, Издавачког предузећа Народна просвета и часописа Живот. Био је и председник Удружења књижевника СР БиХ.
Мак Диздар се у својој поезији инспирисао богумилском културом Босне пре турског освајања, културом исламских мистика и традицијом народног језика од 15. века наовамо. Средњовековни стећци су важан мотив у његовим песмама, и за њега представљају метафорични пут између гроба и звезда.

Унук, Горчин Диздар, председник фондације "Мак Диздар", поводом сто година од рођења Мака Диздара, 2017. године, је на питање да ли је Мак Диздар због својих политичких и националних ставова био прогањан у време социјализма рекао:
*Мак Диздар био је на одређени начин жртва сва три система у којима је живио: цензори Краљевине Југославије избацили су половину пјесама из његовог пјесничког првијенца Видовопољска ноћ, усташе су му одвеле мајку и сестру у Јасеновац, а социјалистичка Југославија забранила је рад врло успјешној издавачкој кући "Народна просвета", у којој је био главни уредник. Овај догађај био је тек почетак његових невоља: до краја живота није добио стално запослење, са женом и троје дјеце живио је у малом, неусловном стану, а када је коначно добио нови, уручено му је писмо деложације, над којим је и умро. Осим тога, како то јасно показује његова рукописна оставштина, добијао је анонимна претећа писма, неколико пута бивао јавно вријеђан и понижаван, а вриједност његовог рада жестоким полемичким текстовима редовно је довођена у питање. Иако, дакле, није био прогоњен у класичном смислу, могло би се рећи да је против њега вођен један једним дијелом спонтани, а другим организирани "специјални рат".) (Извор: http://balkans.aljazeera.net/vijesti/gorcin-dizdar-mak-dizdar-bio-je-zrtva-svih-sistema-u-kojima-je-zivio)