Сунце
Ово ће се
неизвесно кретање завршити
Сунцем. Осећам
то померање југа
У свом срцу.
Мајушно подне се руга
У камену,
варница што ће осветлити
Звездани
систем мог крвотока.
А дотле све
што буде нек је због песме.
Друга Утеха
нам не треба.
То трајање
се руга
Претњи црног
и отровног неког сока.
Не, неће се
отровом то путовање завршити.
Неки ће
свемир поново да нас створи.
Макар слепог
лица и мрачног срца реч праву изговори.
У камену
спава мало сунце што ће нас осветлити.
Чујеш ли
звездани систем мог крвотока!
Понављам:
неки ће свемир поново да нас створи
Макар слепог
лица и мрачног срца док сунце не проговори
Над претњом
црног и отровног неког сока.
Бранко Миљковић
https://i.pinimg.com/564x/f3/4f/7b/f34f7b56eb63905ef860d04a5b2d8013.jpg
