"Не знам каква је сад, ја је памтим по љепоти. И по изразу патње на лицу какво никад више нисам видио, нити сам дуго могао да га заборавим, јер сам ту патњу ја проузроковао. Због те жене, једине коју сам волио у животу, нисам се оженио. Због ње, изгубљене, због ње, отете, постао сам тврђи и затворенији према свакоме: осјећао сам се похаран, и нисам давао ни другима што нисам могао дати њој. Можда сам се светио себи, и људима, нехотице, и не знајући. Бољела ме, одсутна. А онда сам заборавио, заиста, али је све било касно. Штета што своју неистрошену њежност нисам дао ма коме, родитељима, брату, другој жени. Али можда то говорим без разлога, сад, сводећи рачуне. Јер и њу сам оставио и отишао на војну, не жалећи, а пожалио сам кад ништа више нисам могао измијенити."
Меша Селимовић
Извор: http://th06.deviantart.net/fs70/300W/f/2010/038/5/1/513330bfeccb0bf5d4651ab55d521f74.jpg
