"Чекала је и кад је чула, чекала би још, Бог зна докле. Није се удала, удали су је. Неколико дана прије мога доласка. Да сам мање спавао, да сам и ноћу путовао, да је било мање умора, да су биле мање равнице и нижа брда која је требало прегазити, дошао бих на вријеме, она се не би удала за Емина, а ја можда не бих отишао из села. И ничег не би било од овог што ме боли, ни Харунове смрти, ни ове ноћи посљедње. А можда би и било, јер нека ноћ мора бити посљедња, и нешто мора бити што боли, увијек."
Меша Селимовић
Меша Селимовић
