Странице

среда, 11. јун 2014.

Дервиш и смрт (део десетог дела)

Моја наивност је умрла од стида, а ваша?

"Разговарао сам са пасванџијом, Кара-Заимом, стражарима, софтама, дервишима, са озлојеђенима, незадовољнима, сумњивима, са људима који су појединачно знали мало, али су заједно знали све, показивао сам благо лице човјека који не тражи ни освету ни правду, већ који хоће да успостави покидане везе са свијетом и смири се у љубави према Богу, што нам остаје и кад све изгубимо.
Многи су били неповјерљиви, многи сурови, и безобзирни, али сам остајао смјеран и кад су ме обасипали погрдама, настојећи да, погнуте главе, ухватим макар и трун истине, у преливу гласа, у псовци, у ликовању, у тобожњем или истинском сажаљењу, у племенитости чак, која ме изненађивала више него пакост. И све сам памтио.

Кад сам прошао тај мучни пут, дознавши и оно што ми није било потребно, моја наивност је умрла, од стида."

Меша Селимовић

Извор: http://www.b92.net/news/pics/2012/04/03/9407860314f7b13b67e33e778295769_orig.jpg