Никад не знамо шта изазивамо у другом човјеку ријечју која за нас
има сасвим одређено значење и задовољава само нашу потребу.
А можда и немам право. Можда је твој начин кориснији. Боље се држати
небеских мјера него обичних, овдашњих. Неуспјеси те не узнемирују, увијек
рачунаш на бескрајно вријеме, оправдање је у разлозима изван тебе. Лични
губитак постаје мање важан. И бол. И човјек. И данашњи дан. Све се продужава на
трајање, безлично и огромно, поспано тромо и свечано равнодушно. Као море: не
може да жали безбројне смрти што се у њему непрестано дешавају.
Опет сам сам.
Можда је и најбоље тако, не очекујеш помоћ и не бојиш се издаје. Сам.
Учинићу све што могу, не уздајући се у подршку које нема, и онда је моје све
што постигнем, и зло и добро.
Авај, туго голема, нешто се десило с нама, нешто се грдно десило с
нама, смањили смо се а нисмо то ни примијетили. Кад смо се то изгубили, кад смо
то допустили?
Све се измијени кад падне тама.
За гријех није остављено једно одређено доба, али је његово природно вријеме
ноћ (сад спавају паметна мала и тупава велика дјеца, и они што стигну да сврше
зло за дана). И увијек кад се не види.
Ето, то смо постигли:
потиснули смо гријех у невидјело, и учинили га моћнијим.
Пролазим утишаним градом,
чује се само далек глас зурне, промакну понекад људске сјенке, немирне као
обиљежене душе, пси лају у махалама, мјесечина је оловна, ниједна врата се не
би отворила кад бих крикнуо макар и пред смрт, тешко се заустављам у овом часу
што тече, све се у мени отима према ономе што је било или што ће бити, али не
успијевам да пређем границе ове ноћи. Само, осјећам је издалека, као да са брда
гледам тужни предио, изван њега сам а у њему, издвојен а обухваћен. Ситно ми
изгледа све у овом моме свијету, многа рођења што се дешавају ево баш сада,
многе смрти, многе љубави, многа зла. У моме свијету, јер другога нема. Око
њега су сјенке и празна мјесечина. Око нас тихо капање времена. У мени немоћна
равнодушност и тишина без живота. Видјела у мени нема, као у невјерницима.
Који је то незнани гријех
због ког ме кажњаваш, мој Боже?
Молим те, услиши моју
молитву.
Спас и мир Исхаку кога нема
у овој ноћи.
Спас и мир Ахмеду Нурудину
и његову брату Харуну, који се траже у овој ноћи.
Спас и мир свима изгубљеним
у овом великом ћутању између неба и
земље.
