Велимир Живојиновић - Massuka - Рођен 21. новембра/3. децембра 1886. у
Великој Плани, а умро у Београду 24. августа 1974. године. Српски песник,
приповедач, драматург, књижевни и позоришни критичар, као и преводилац,
драматург, редитељ и управник позоришта у Београду, Скопљу и Нишу.
Радио је као сарадник и критичар у дневном листу „Епоха", а
новембра 1919. са песником Симом Пандуровићем покренуо је књижевни часопис
„Мисао", где објављује позоришне критике. Од 1925. до 1934. године
посветио се књижевном, преводилачком и уредничком раду. Преводио је са
енглеског и немачког језика.
ТУГА
Пољуби ме, зачарај ме собом,
затвори ми очи ћутањем;
да, у трену заборава, тобом
живим као сенка лутањем.
Биће моје, тмуло од горчине,
зажелело туђег живљења:
једног трена сопствене даљине,
једног даха без противљења.
Пољуби ме, зачарај ме, сведи
сасуд срца до изливања;
обај душу, узми је, изведи,
да почине од пребивања;
да, у трену заборава, тобом
живим као сенка лутањем,
склопим очи уморне над собом,
и ишчилим у те ћутањем.
Велимир Живојиновић - Massuka
Густав Климт - Пољубац
