Кад се мени плакало...

Кад се мени плакало,
Вас није нигде било,
ни гласа вашег ни писане речи
која за нужду теши.

Данас, кад ви плачете,
Мени се болно смеје,
Уколико ми није отужно и досадно,
Као пред глупом сценом.

Ето, то вам је све
Што људи једно другом
Могу у овом кратком животу да дају:
Потпуно неразумевање.

Иво Андрић (1931)

Небо и ласте - 9. јула 2014. године - Аутор фотографије РМ

Моћ пољупца - утеха, радост, заборав...

Велимир Живојиновић - Massuka - Рођен 21. новембра/3. децембра 1886. у Великој Плани, а умро у Београду 24. августа 1974. године. Српски песник, приповедач, драматург, књижевни и позоришни критичар, као и преводилац, драматург, редитељ и управник позоришта у Београду, Скопљу и Нишу.

Радио је као сарадник и критичар у дневном листу „Епоха", а новембра 1919. са песником Симом Пандуровићем покренуо је књижевни часопис „Мисао", где објављује позоришне критике. Од 1925. до 1934. године посветио се књижевном, преводилачком и уредничком раду. Преводио је са енглеског и немачког језика.

ТУГА

Пољуби ме, зачарај ме собом,

затвори ми очи ћутањем;

да, у трену заборава, тобом

живим као сенка лутањем.

Биће моје, тмуло од горчине,

зажелело туђег живљења:

једног трена сопствене даљине,

једног даха без противљења.

Пољуби ме, зачарај ме, сведи

сасуд срца до изливања;

обај душу, узми је, изведи,

да почине од пребивања;

да, у трену заборава, тобом

живим као сенка лутањем,

склопим очи уморне над собом,

и ишчилим у те ћутањем.

Велимир Живојиновић - Massuka

Густав Климт - Пољубац