Живела је на двору мађарског краља, тамо је испрошена и отуда доведена у Србију.
Зна се да је свадбена поворка ишла преко данашње Војводине, Шумадије и долином Западне Мораве и Ибра, све до почетка старог немањићког пута који је водио у Рас.
Ово је могло бити у пролеће 1245. или 1250. године. За њу је посадио је плаве јорговане око пута који је водио низ Ибар, а којим је она с њим пролазила тог пролећа. Подсећали су на њену родну Провансу.
Удала се за краља Уроша и узела православље и до тада Елизабета постала је Јелена.
Имали су богату библиотеку која је потицала из старина и била допуњена књигама које су набавили њихови Стефан Немања, Свети Сава и Стефан Првовенчани.
Њени савременици су „рекли“ да је била лепа, љупка, племенита и веома образована жена, коју је народ убрзо заволео и назвао "краљицом мајком". У свом дому је окупљала и обучавала сиромашне девојке.
Много га је волела и после његове смрти замонашила се у цркви Св. Николе на Скадру где је умрла 8. фебруара 1314. године. Сахрањена је у манастиру Градац. Три године по смрти , према легенди, јавила се једном монаху у сну и отворивши њен гроб откривено је цело и очувано тело, због чега је проглашена светитељком.
У браку са Урошем I, трећим сином Стефана Првовенчаног, Јелена је родила два сина, Драгутина и Милутина.
У знак сећања на љубав принцезе Јелене и краља Уроша и на њену љубав према српском народу који је прихватила као свој у Краљеву се сваке године почетком маја одржава манифестација међународног карактера "Дани јоргована“.
Да ли су они, Јелена и Урош, могли слутити да ће јорговани надживети векове?
Зна се да је свадбена поворка ишла преко данашње Војводине, Шумадије и долином Западне Мораве и Ибра, све до почетка старог немањићког пута који је водио у Рас.
Ово је могло бити у пролеће 1245. или 1250. године. За њу је посадио је плаве јорговане око пута који је водио низ Ибар, а којим је она с њим пролазила тог пролећа. Подсећали су на њену родну Провансу.
Удала се за краља Уроша и узела православље и до тада Елизабета постала је Јелена.
Имали су богату библиотеку која је потицала из старина и била допуњена књигама које су набавили њихови Стефан Немања, Свети Сава и Стефан Првовенчани.
Њени савременици су „рекли“ да је била лепа, љупка, племенита и веома образована жена, коју је народ убрзо заволео и назвао "краљицом мајком". У свом дому је окупљала и обучавала сиромашне девојке.
Много га је волела и после његове смрти замонашила се у цркви Св. Николе на Скадру где је умрла 8. фебруара 1314. године. Сахрањена је у манастиру Градац. Три године по смрти , према легенди, јавила се једном монаху у сну и отворивши њен гроб откривено је цело и очувано тело, због чега је проглашена светитељком.
У браку са Урошем I, трећим сином Стефана Првовенчаног, Јелена је родила два сина, Драгутина и Милутина.
У знак сећања на љубав принцезе Јелене и краља Уроша и на њену љубав према српском народу који је прихватила као свој у Краљеву се сваке године почетком маја одржава манифестација међународног карактера "Дани јоргована“.
Да ли су они, Јелена и Урош, могли слутити да ће јорговани надживети векове?
