Један Чироки индијанац је испричао свом унуку:
„У људима се одвија непрекидна битка. Ту се стално боре два вука.
Један је Зло – то је страх, гнев, завист, жалост, кајање, похлепа, надменост, самосажаљење, кривица, огорчење, инфериорност, лажи, лажни понос, супериорност и его.
Други је Добро – то је радост, мир, љубав, нада, ведрина, понизност, доброта, добронамерност, саосећање, великодушност, истина, самилост и вера.“
„И који вук побеђује?“, упита унук.
А стари Чироки одговори:
„Онај којег храниш.“
„У људима се одвија непрекидна битка. Ту се стално боре два вука.
Један је Зло – то је страх, гнев, завист, жалост, кајање, похлепа, надменост, самосажаљење, кривица, огорчење, инфериорност, лажи, лажни понос, супериорност и его.
Други је Добро – то је радост, мир, љубав, нада, ведрина, понизност, доброта, добронамерност, саосећање, великодушност, истина, самилост и вера.“
„И који вук побеђује?“, упита унук.
А стари Чироки одговори:
„Онај којег храниш.“