КАД БУДЕШ СТАРА - Вилијам Батлер Јејтс

Кад будеш стара

Кад будеш стара и седа, сањива крај камина,
узми ту књигу, и полако је читај драга,
сети се како си некад била нежна и блага,
са очима које гледају из дубоких тамнина;

Да, волели су чари и дражест лепотице
ко искрено, ко лажно, и у великом броју,
ал само један је волео скитничку душу твоју
и тугу сто ти понекад замрачи лице;

И шапни, тада, оборивши главу ка ватри,
реци, помало тужно, како се љубав расплину
како замину за високу планину
и лице своје међу сазвежђа сакри.

Вилијам Батлер Јејтс

https://i.pinimg.com/564x/57/ac/f0/57acf0df5e7cdc61c5837ded67be7bd5.jpg

БЕЛЕ ПТИЦЕ - Вилијам Батлер Јејтс

БЕЛЕ ПТИЦЕ

Волео бих да смо, драга, беле птице изнад мора!

И метеор, пре но згасне, јесте призор пун замора;

А кад ниско, у сутону, плане звезда плавог сјаја

У срцу се роди туга којој нема дна ни краја.

Ружа и крин замарају; ах, не мисли драга моја

На метеор што се гаси, ни на плаву звезду која

Тек изашла, доле, ниско, у вечерњој роси сја

Волео бих да смо сада беле птице ти и ја!

На острвље оно мислим, на обалу Данајана,

Да се тамо сакријемо и од Туге и од Дана;

Љиљан, ружа и бол да буду далеко од тебе, мене;

Волео бих да смо, драга, беле птице изнад пене!

Вилијам Батлер Јејтс

Она која звижди (звиждачица)

(http://www.nomkinnearking.com/fallowmoor-solo-show/)

На ономе брегу - Владислав Петковић Дис

На ономе брегу

На ономе брегу што је над животом,
тражио сам место где станује срећа,
и ишао дуго окружен лепотом
из предела снова у пределе цвећа.

И ја сам се пео, уздизао горе,
мислио сам да си на највећем вису,
и да плетеш венце, доносиш бокоре,
да си сва у цвећу и самом мирису.

Али та је слика превучена прахом,
и стоји к'о спомен минулих обмана:
ја јој каткад приђем са тугом и страхом,
као драган драгој после многих дана.

(посвећено Јанку Веселиновићу)

Владислав Петковић Дис

 Са: http://wannabemagazine.com