Кад будеш стара
Кад будеш стара и седа, сањива крај камина,
узми ту књигу, и полако је читај драга,
сети се како си некад била нежна и блага,
са очима које гледају из дубоких тамнина;
Да, волели су чари и дражест лепотице
ко искрено, ко лажно, и у великом броју,
ал само један је волео скитничку душу твоју
и тугу сто ти понекад замрачи лице;
И шапни, тада, оборивши главу ка ватри,
реци, помало тужно, како се љубав расплину
како замину за високу планину
и лице своје међу сазвежђа сакри.
Вилијам Батлер Јејтс
узми ту књигу, и полако је читај драга,
сети се како си некад била нежна и блага,
са очима које гледају из дубоких тамнина;
Да, волели су чари и дражест лепотице
ко искрено, ко лажно, и у великом броју,
ал само један је волео скитничку душу твоју
и тугу сто ти понекад замрачи лице;
И шапни, тада, оборивши главу ка ватри,
реци, помало тужно, како се љубав расплину
како замину за високу планину
и лице своје међу сазвежђа сакри.
Вилијам Батлер Јејтс
https://i.pinimg.com/564x/57/ac/f0/57acf0df5e7cdc61c5837ded67be7bd5.jpg
