ЗА НАШЕГ МЛАЂУ

Отишао је далеко. Хиљаде километара су га делиле од нас. Отишао је с једном једином жељом, да себи и својима омогући живот достојан човека.
Сад га више нема.

Био је најбољи друг, пријатељ кад је било тешко, био је велика подршка, као брат, син.

Волели смо га.

И могу проћи дани и године, вечност цела, у нашим срцима биће он, као оличење сваке доброте.

По ко зна који пут питам: Боже, зашто? Не налазим одговор.
Знам, Боже, Ти имаш само Теби знане разлоге.


МЛАДЕНУ

У нашој улици све исто је.
Прохладна су јутра. Јесен је.
Само тебе нема.

Негде далеко, у тренутку, за тебе је стало све.
Нестале су све твоје жеље, наде, сви твоји снови, твој осмех.

Уместо твојих корака,
данас нашим градом одзвања Вјечнаја памјат,
а ми жалимо што те више са нама нема, Млађо наш.

Аутор: МР