КО ЈЕ ЉУБИО ТАЈ НЕ ЉУБИ ВИШЕ - Сергеј Јесењин

Ко је љубио тај не љуби више

Ти ме не волиш и не желиш, зар
леп нисам ни мало, мала?
Не гледајући од страсти уз жар
на раме ми је твоја рука пала.

Са кежењем, млада, осећајним
ја с тобом нисам ни нежан, ни зао.
Колико си их миловала сјајних?
Ко ти је све до сад руке, усне дао?

Знам, они су прошли као сeнке, мила
не додирнувши твој огањ у снима.
На коленима многима си била,
а сада, ево, седиш на мојима.

Нека ти очи трепавица руби,
нека ти у мисли дође други неко.
Та и ја те баш јако не љубим
тонућ у нешто драго и далеко.

Ову ватру судбином очајно
не зови, веза лакоумна то је.
Као што смо се срели случајно
растаћемо се уз смешак нас двоје.

Својим путем отићи ћеш у смирај
да прокоцкаш дане и плач нови.
Нељубљене само ти не дирај,
негореле никако не зови.

У ћорсокаку с другим ћеш се наћи,
о љубави брбљајућ без свести.
Тад ћу можда у шетњу изаћи
и са тобом поново се срести.

Ближе плећа окренувши другом
и мало се погнув не мислећи
"Добро вече" рећи ћеш ми с тугом.
"Добро вече, мис." и ја ћу рећи.

И ништа неће душу да зањише.
Нит у дрхтање може да је свали.
Ко је љубио, тај не љуби више.
Изгорелог нико не запали.

Сергеј Јесењин

http://pix.com.ua/db/landscapes/misc/russian_land/m-pic024.jpg