Данас је 21. октобар. У спомен-парку "Крагујевачки
октобар", сваке године на овај дан, обележава се годишњица масовног стрељања у
Шумарицама, октобра 1941. године. На суђењу познатом као Нирнбершки процес
прихваћена је чињеница да је у Крагујевцу стрељано око 7.000 цивила.
Истраживања су утврдила имена 2.792 убијених. Да је један човек невино страдао,
много је. Међу стрељанима било је 300 ученика и шегрта и 15 дечака, чистача
обуће. Пред свима је био живот, неостварене жеље, снови и све то је прекинуто
рафалима безумника.
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ! Данас је 21. октобар, Дан сећања на
српске жртве у Другом светском рату. Нека им је лака црна земља!
Крвава бајка
Било је то у
некој земљи сељака
на брдовитом
Балкану,
умрла је
мученичком смрћу
чета ђака
у једном дану.
Исте су године
сви били
рођени,
исто су им
текли школски дани,
на исте
свечаности
заједно су
вођени,
од истих
болести сви пелцовани
и сви умрли у
истом дану.
Било је то у
некој земљи сељака
на брдовитом
Балкану
умрла је
јуначком смрћу
чета ђака
у истом дану.
А педесет и пет
минута
пре смртног
трена
седела је у
ђачкој клупи
чета малена
и исте задатке
тешке
решавала:
колико може
путник ако иде
пешке...
и тако редом.
Мисли су им
биле пуне
и по свескама у
школској торби
бесмислених
лежало је безброј
петица и
двојки.
Прегршт истих
снова
и истих тајни
родољубивих и
љубавних
стискали су у
дну џепова.
И чинило се
сваком
да ће дуго
да ће врло дуго
трчати испод
свода плава
док све задатке
на свету
не посвршава.
Било је то у
некој земљи сељака
на брдовитом
Балкану
умрла је
јуначком смрћу
чета ђака
у истом дану.
Дечака редови
цели
узели се за
руке
и са школског
задњег часа
на стрељање
пошли мирно
као да смрт
није ништа.
Другова редови
цели
истог часа се узнели
до вечног
боравишта.
Десанка
Максимовић
