...
"Драго ми је што се нисам обогатио, јер да сам тад зарадио велике паре, као
свака будала бих купио нешто и то би остало у Сарајеву. Овако
су ми остали само рукописи, књиге, слике... За то ме није брига, једино ми је жао Аниног пианина. Живјели смо
на једанаестом спрату и тај пианино нисмо могли да унесемо у наш лифт, већ смо га убацили у онај парни. Одвезли
смо се на дванаести спрат и онда сам га са пријатељем једва спустио у наш стан. Ана је била мала, спавала је и кад је угледала поклон,
само је промрмљала: "Немојте ме будити', немојте ме будит'." Мислила
је да сања. Недавно ми је из иностранства написала: "Понекад сањам наше ствари и једина ми је утјеха што нико неће моћи да изнесе мој пианино. Они ће се чудом чудити откуд то на једанаестом спрату.
Тамо га је могла донијети само велика љубав..." Осим тих Аниних ријечи, све друго ми је бесмислено. Мој син Северин је лутао Европом пет година и лутајући је сазрио."
Ово су речи Душка Трифуновића - књижевника, песника и телевизијског аутора. Рођен је 1933. године код
Босанског Брода, умро у Новом Саду 2006. године (где се доселио 1992. године после
избијања рата у Босни и Херцеговини). Око 150 његових песама је преточено у ПЕСМЕ
- компонована је музика на стихове.
Једна од таквих песама ПЕСАМА је "Има нека
тајна веза".
СТРАНАЦ
(ИМА НЕКА
ТАЈНА ВЕЗА)
Има нека
тајна веза
За све људе
закон крут,
Њоме човјек
себе веже
Када бира
себи пут.
Сидро које
лађу чува
Да не буде
бури плијен,
Тоне скупа
са том лађом
Јер је оно
дио ње.
Има нека
тајна веза
Тајна веза
за све нас.
Има нека
тајна веза
Тајна веза
за све нас.
Пева Жељко
Бебек
