Њено право име је Бабет Бахмајер (Babette
Bachmayer) и родила се у Немачкој. Учила је сликарство у Минхену и Паризу код виђенијих уметника, а онда се удала за колегу с академије Ристу Вукановића и постала
- Бета Вукановић.
Преживела је четири рата. Балканске ратове провела је у операционој сали, поред рањених војника. Будући да је знала стране језике могла је да асистира страним лекарима. Није сликала.
Кад је почео Први светски рат, њен супруг се тешко разболео. У болници је неговала и њега и рањенике.
Са српском војском Вукановићи су отишли на југ,
до Солуна,
па затим с групом рањеника у Француску,
у Марсеј.
Риста Вукановић је умро у санаторијуму
1918. године и сахрањен је на војничком гробљу у Тијеу, а Бета се вратила у земљу с последњим транспортом избеглица, 1919. године.
Током Другог светског рата представници немачког рајха, знајући за њено порекло, понудили су јој сарадњу и чланство у организацији „Kulturbund”. Одбила их је. Бета Вукановић се сматрала Српкињом.
Живела је сто година и отишла тихо...
Летњи дан, Бета Вукановић
