Морала бих да пожурим
с описивањем облака -
по делићу секунде
престају да буду они, а почињу да бивају други.
Њихово својство -
никада се не понављати
у облицима, нијансама, позама и ређању.
Неоптерећени сећањем на било шта,
без напора се дижу изнад чињеница.
Као некакви сведоци било чега -
сместа се разгоне на све стране.
У поређењу с облацима
живот се чини утемељен,
и готово трајан и вечан.
У односу на облаке
чак и камен личи на брата,
на кога се можеш ослонити,
док су они попут далеких и ветропирастих рођака.
Нека људи, ако хоће, постоје,
а после нека редом умиру,
њих, облаке, брига за све то,
веома чудно.
Над целим Твојим
и мојим, још не целим, животом,
парадирају у раскоши као што су парадирали.
Немају обавезу да заједно с нама нестају.
Да би пловили, не морају да буду виђени.
Вислава Шимборска
https://i.pinimg.com/564x/f2/ec/7b/f2ec7bedd7b050cb0b59bca8c8ae92ab.jpg
