Странице

Приказивање постова са ознаком haljina. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком haljina. Прикажи све постове

недеља, 6. мај 2018.

ХАЉИНА - Мира Алечковић

Хаљина

Нико не види на њој твоје руке
када пролазим улицом

Нико не види на њој твоје прсте
кад је вратим кући

Малено дугме је опет ушивено
и закопчани сви снови високо до врата

Ја ову хаљину нежно скидам
ја ову хаљину пажљиво облачим

Она за мене моћ мађије има
волела бих да твоје руке на њој
могу да покажем свима.

Мира Алечковић

Густав Климт - Музика, 1895.

четвртак, 2. март 2017.

Лилика - Драгослав Михајловић

Прошле ноћи, у некој групи, на некој од друштвеној мрежа, неки озбиљни људи повели дискусију о томе да ли је приповетка Лилика, Драгослава Михајловића (Михаиловића), примерена за узраст ученика петог разреда. Прочитах приповетку... 
Сигурна сам да би пажљиво читање и анализа, чак и на том узрасту, за последицу имало спознају да у свету суноврата свих вредности и општег сиромаштва постоји, нажалост, велики број Лилика. 
Горак укус... пробудих се с истим осећањем.

Лилика (одломак)


"А можда ћу да побегнем у Америку. Тамо ћу да порастем велика па ћу да будем лепа па ћу да одем у један циркус па ћу тамо по конопцу да јашем један сјајан бицикл као што сам једанпут видела у Земуну и имаћу много лепих хаљина од најлона и много лепих мушкараца и они ће ме много волети. И сви ће ме много волети. И онда ће ми у новинама изаћи слика па ће она доћи у Београд па ће је видети и моја мама и мој тата и мој мали Бата и Пеца. И сви. И онда ћу да купим једна лепа црвена кола без крова па ћу једанпут првог маја не нећу првог маја тад је гужва једанпут у недељу ћу да дођем у Београд и возићу се у мојим црвеним колима без крова с једним лепим великим кучетом и онда ћу да дођем код наше бараке и почећу да свирам сиреном и да се окрећем око наше бараке и онда ће сви изаћи пред бараку и гледаће ме и викаће Лилика Лилика ево наше Лилике и милицајци ће ми викати Лилика Лилика и овако ће ме поздрављати. А ја ћу само јурити око наше бараке и никога нећу гледати и ветар ће ми носити косу и моју лепу хаљину и тераће ми сузе на очи и они ће викати како је лепа наша Лилика како је лепа наша Лилика. А ја ћу само трубити трубити трубити јурити јурити јурити и окретати се око наше бараке окретати се окретати окретати окретати окретати. 

А можда ћу само престати да једем."
[1965]
Драгослав Михаjловић

https://s-media-cache-ak0.pinimg.com/564x/
05/55/a8/0555a87eef826f2110e8951776495d6f.jpg

уторак, 27. јануар 2015.

ОПОМЕНА - Вислава Шимборска

Вислава Шимборска је била пољска песникиња, есејиста и преводилац. Добила је Нобелову награду за књижевност 1996. године. 

ОПОМЕНА

Кад остарим носићу хаљину боје пурпура
И црвени шешир који не иде а и не стоји ми,
трошићу пензију на пиће, летње рукавице и сатенске
ципеле.
И причати како немам пара ни за хлеб.
Кад се уморим сешћу на ивичњак,
сакупљаћу рекламне узорке по радњама и притискати
алармну дугмад.

Вући штап уз гелендере
надокнађиваћу пропуштено у трезвеној младости.

Излазићу на кишу у кућним папучама
Брати цвеће по туђим баштама
гомилаћу пера, оловке и друге тричарије
И почети да пљујем.

А сад још морамо пазити да нам одећа не покисне
Плаћати на време кирију и не псовати на улици
Пружати добар пример деци
позивати пријатеље на вечеру и читати новине.

А можда би требало да се већ помало припремам
Да људи који ме знају не буду изненађени
Када одједном остарим и почнем у пурпурно да се одевам.

Вислава Шимборска‎ (1923-2012)

http://www.canvaz.com/h/Holsoe-Carl/A%20Lady%20Playing%20The%20Piano.jpg