САМО ЈЕ ОНА СТАЈАЛА НА ВЕТРУ
Виђали су ме несретног
Усред дана
И усред ноћи
Тамног и далеког
Како ширим руке
Небо да удахнем
Како ломим ноге
Земљи да умакнем
Како се кунем
У звезде у песме
Да ме никад више
Таквог видети неће
Говорили су
Да сам пао с неба
Да сам сишо с ума
Да сам пио вина
И палио ватру
И дизао буне
Разгонио звери
Скупљао лептире
И да никад
Дому своме
Болном
Стићи нећу
Само је она
Стајала на ветру
Само је она
Пламсала на сунцу
Само је она
Плакала у пољу
Само је она
Била на пропланку
Само је она
Знала шта ме боли
Чекала да дођем
Да ми ране лечи.
Велимир Милошевић
