У причи Оглас Момо Капор тражи нека прошла времена, трага за драгим људима,
мирисима детињства и младости. У седмом огласу тражи сваштару.
VII
Тражи сe сваштара; она дивна, дебела свеска купусара, коју
смо некада давно звали сваштаром. Сваштара! Чудесна реч. Међу њеним корицама
има Цезарових похода, левих и десних притока Сене, има неправилних глагола,
сасушене јагорчевине и једначина са три непознате. У њој су наши први стихови,
у њој смо вежбали својеручни потпис, сабирали оцене пред крај године, у њој је
двеста пута записано неко име у којe смо заљубљени, а одмах после тога казна —
двеста педесет пута исписана реченица: "Не ваља се китити туђим перјем!" Цртежи
на маргинама, мрље од ужине, загонетке, игра подморница и потапања, разливено
мастило (трагови суза), цитати и диктати, у њој је љубав... Многи од нас
матурирали су само са том једном једином свеском, сваштаром, која је лако могла да стане у леви
џеп капута. Сeдели смо на њој у парку, у пролеће, када је трава још влажна. Њом
смо сe гађали на великим одморима или је држали над главом уместо кишобрана,
док смо још умели да трчимо на киши. Као да смо већ тада знали да живот није
само један прeдмет и да не може стати у једну једину свеску, на којој пише "Историја". Можда се тај живот, у ствари, најпријатније осећао у оној старој
сваштари, коју смо успут негде загубили, а која се тражи у овом огласу.
Момо Капор
Момо Капор - Букет са Каленића пијаце, 2006
