Странице

уторак, 28. мај 2019.

КОРАЦИ - Пол Валери

Кораци

Кораци твоји, кад се роде 
из моје ћутње, свети, снени, 
и постељи мога бдења ходе 
занемели и залеђени 

како су благи, уздржани, 
о, чисто биће, сенко драга! 
Богови!...све што ме слутњом храни 
носе ми твоја стопала нага! 

Ако уснама из далека 
пољупца окрепу и спокој 
већ спремаш бићу што те чека 
у мојим мислима дубоко - 

застани, преслатко створење 
што и постојиш и не постојиш, 
не хитај с нежним испуњењем 
ка оном чију чежњу појиш, 

Јер ја све ово време дуго 
живех од тога што те чеках, 
и срце ми не беше друго 
осим корака твојих јека.

Пол Валери (1871-1945)

https://i.pinimg.com/564x/7c/1c/c0/7c1cc0c284aaf6580a2b77c5f7e7b8e5.jpg