Лепота
Јест, нема на теби ниједнога дела
Јест, нема на теби ниједнога дела
Да се моме
оку могао да скрије,
Ниједног
превоја блиставог ти тела
Да се мој
пољубац на њ спустио није.
Знам те тако
добро: у растанка часе
Ти преда ме
ступаш сва сјајна и жива,
Знам када ће
сузе око да ти квасе,
Знам кад ти
се душа милоштом прелива,
А кад у њој
носиш сву топлину Југа...
Па ипак си
сваког дана нова мени,
Увек нова,
увек тако чудно друга,
И никада
слична јучерањој жени.
Та моћ твоја
чудна заслепљава мене
Разноврсним
сјајем, мирисом, и бојом.
— Ох, буди
једанпут ко и друге жене,
Да одахнем
најзад пред лепотом твојом!
Милан Ракић
Фредерик Лејтон - Упекло је јунско сунце, 1895.
Музеј уметности у Пуерто Рику
