Успавнка на домак свитања
1.
Све нас је,
1.
Све нас је,
ево
мање
без повратних карата и пртљага
у овом животу где грло рђа од алкохола
и нежности,
а жене намерно носе тугу са оне стране
до које никад не допиру наше утрнуле руке.
Ричу ми празне боце испод чела.
Ричу као преклана бела телад.
Заудара ми душа на безброј најлепших очију.
На славолуке и луке.
На лутке и белутке.
Ричу ми празне боце у глави.
Молим да неко разуме ове добре тренутке
кад лежим на мокрој трави
са сузама сувим и плавим.
Молим да неко разуме што имам у месу шуме
и неба румен грумен,
док ћутим овако гласно и урлам овако ћутке.
Мирослав Мика Антић
Мирослав Мика Антић
https://www.faktor.ba/bundles/websitenews/gallery/news/
183759/thumbs/1000_1472473981samoca-umjetnik712201512.jpg
