Успаванка на домак свитања
Остани тако и ћути.
Остани тако и ћути.
Погледај: под окном трг.
Мала дроља – субота у крзну од иња.
Сасвим мала,
мала заблудела субота
са подсукњом од тафтаног праскозорја
и брошем уличног фењера од прекопута.
Волео бих да схватиш зашто сам понекад тако врео
као југ.
Па ја сам,
рођено моје,
у крви стварно југ.
Југ мораш да разумеш зашто је и плугу друг.
Мораш то да разумеш док се ово северно лишће
ковитла,
ковитла у круг
и ветар кроз наше главе
ромиња,
плаче
и лута.
Југ мораш да разумеш зашто оре,
оре,
оре ...
Југ мораш да разумеш ове зоре.
И кроз све зоре.
И да опростиш што ништа боље не умем да ти кажем
сад кад се последњи пут воли.
И да опростиш што те рањавим пољупцима
будим из сна.
Али ако смо се у овој чекаоници наше љубави
поскидали голи,
од страшног умора,
од страшне срамоте голи,
- онда бар будимо како треба голи
од звезданих висина до дна.