Странице

субота, 19. мај 2018.

УСПАВАНКА НА ДОМАК СВИТАЊА (5) - Мирослав Мика Антић

Успаванка на домак свитања

5.

Седи мало и ћути.
Погледај за окном: лађе. Свака у оку по једно узглавље има.
Одлазе у своје меблиране заливе
да сруше јарболе бутина и скину једра веша,
да се поштено одморе од пловидбе међу гадовима.
Спуштају капке на срцу јефтине продавнице шаренила
са подераним чарапама и прстењем од лима.

Вуку се улицом нашминкане фабрике млека
које су дојиле пролазнике ко зна по каквим градовима.

Погледај:
за окном небо изврнуло длан.
Лете тротоаром папирићи неба и јесени
као прегршт увелих макова.

Тако бих желео да сви усне
један велики и топли сан.
И ови железничари,
што се одвлаче после ноћне смене
у трећеразредне хотелске собе својих бракова,
и ови са шеширима,
и са капама,
сви што су претплаћени на сигурност,
на исти укус нежности и топлине,
тамо где се из дана у дан истим лажима
исписује та исто беспомоћна хроника,
тамо, где кад се пробуде
остављају само облике свога тела
у врелом задаху постељине
и пљују на под,
и кашљу у огледало док се умивају,
и мокре у ведро испод умиваоника.

Мирослав Мика Антић

https://i.pinimg.com/564x/d1/96/2a/d1962a7f5d4ee8827cd9d2918c8dbfb8.jpg