Олга Фјодоровна Бергољц се школовала на Филолошком факултету у Лењинграду. Рођена и умрла у Петербургу. Била је удата за
песника Бориса Корњилова. Кад је Корњилов ухапшен, позвана је на саслушање и претучена. Губи дете које је било на путу. Олга никад није сазнала како је Борис
1938. године трагично изгубио живот, ни где је сахрањен.
Упркос личној трагедији, песникиња је смогла снаге
како за књижевни рад, тако и за учешће у одбрани земље.
Познато је да је за време опсаде Лењинграда радила као
спикер на радију и свакодневно позивала напаћене суграђане да издрже све ужасе
рата. Зборник говора Говори Лењинград објављен је 1954. Аутор је сценарија за
филм Лењинградска симфонија, драма Они су живели у Лењинграду и Код нас на земљи
и књиге прозе Дневне звезде.
НИШТА СЕ НЕ ВРАЋА
И све је временом одређено –
пролазношћу дана.
Кроз таму и туге провалију,
да само појача суморну, тешку линију –
коју, не знам зашто, од тебе сам крила.
Али не бој се. Нећу прекршити договор.
Неће бити суза, ни питања,
чак ни најблажи прекор.
Само ћу стиснути јаче
празну душу,
да лакше разуме болна стања –
одсад је заувек
сама.
Без милости она је сасвим
неповерењем отрована.
Али ти се не плаши –
после свега душа ти је мирна, часна?
Упознао си радост и тугу своје славе –
ни налик оној кад стихом се давим.
Нећу чак
ни од куће отићи
да лутам градом
и тражим људску доброту негде.
Изгубила сам све –
и зашто, онда, да се дружим с надом?
Не верујем да опет
запловити умем неким сном.
Хајде, уредимо кућу на селу –
и окућницу – све по реду,
намештај од прућа
и платно лако, изаткано...
О, ти не бој се
док ме гледаш бледу,
исто као и некад
плакати нећу.
Збогом смо рекли – касно је за срећу
Све ће бити добро.
Веруј ми, све ће бити у реду.
Пријатељи ће да нам завиде
и ближњи кад нас виде –
неће сазнати нико ништа о мом једу.
ни да смо сад као незнанци
јер то је мој поклон теби – издајици.
Олга Фјодоровна Бергољц (1910 – 1975)
* С руског превепевао Анђелко Заблаћански
Сунчан дан. Велики пут - Исак Левитан (1860-1900)
