НАПУШТЕНА ЦРКВА - Милан Ракић

У разговору вођеном 1928. године са Бранимиром Ћосићем говорећи о Старој Србији и „Косовском циклусу”, Милан Ракић је рекао: „За постанак моје песме 'Напуштена црква' имам да захвалим једном случају. Пролазио сам са женом кроз село Падалиште, када ми сељаци понудише да ме одведу до једне цркве. Срба у околини није било, и црква је била скоро потпуно запуштена. Ни патоса, ни окана на прозорима. Неколико икона и неколико угашених свећа које су пролазници оставили. Тада ми паде у очи једна дрвена икона. Била је сва искапана воском од свећа, које су на њу биле лепљене, и препукла. Сељаци, видећи да је са интересом посматрам, понуде ми је. Ја у том тренутку нисам хтео. Када сам тога дана полазио из села, сељаци ми беху донели икону: 'Узми, господине. Ако је не узмеш, пропашће.' Још увек чувам ту стару икону.”

НАПУШТЕНА ЦРКВА

Лежи стара слика распетога Христа.
Млаз му крви цури низ сломљена ребра;
Очи мртве, усне бледе, самрт иста;
Над главом ореол од кована сребра.

Дар негдашњег племства и побожног себра,
Ђердан од дуката о врату му блиста.
По оквиру утиснута срма чиста,
А оквир је рез'о уметник из Дебра.

Такав лежи Христос сред пустога храма.
И док неосетно, свуда пада тама,
И јато се ноћних птица на плен спрема,

Сам у пустој цркви, где круже вампири,
Очајан и страшан, Христос руке шири,
Вечно чекајући паству, које нема...

Милан Ракић

"Распеће Исуса Христа" или "Студеничко распеће", 

једна од најлепших фресака средњовековне уметности, 

поред "Белог Анђела из Милешеве и 

"Успења Пресвете Богородице" из Сопоћана

(Слика преузета са: http://www.panoramio.com/photo/70885182)