НАЈБОЉИ ЛОВ - Вук Караџић

НАЈБОЉИ ЛОВ

Сину зора, а ја још код двора;

дан превали, а ја у лов пођох;

ја на брдо, а сунце за брдо;

ал` на брду под јелом зеленом,

ту бијаше заспала ђевојка;

под главом јој снопак дјетелине

у њедрима два б`јела голуба,

а у крилу шарено јеленче.

Ја ту остах ноћу преноћити:

везах коња за јелу зелену,

а сокола за јелову грану;

коњу дадох снопак дјетелине,

а соколу два б`јела голуба,

мојим ртом шарено јеленче,

а мен` оста лијепа ђевојка.

(Српске народне пјесме, Беч 1841.
Скупио их и на свијет издао Вук Караџић)

Са: http://www.opanak.rs