Заморена песма
Они који имају свет
Нека мисле шта ће с њим
Ми имамо само речи
И дивно смо се снашли у тој немаштини
Утешно је бити земља
Поносно је бити камен
Премудро је бити ватра
Побожно је бити ништа
Прљав од сувише опеваване шуме
Песник пева упркос поезији
Без срца без насиља и без жара
Као реч која је преболела музику
Слобода је застарела
Моје право име чека да умрем
Птицо иза сунца усред реченице
Којом насилнички љубимо будућност
Све изгоре; то је празник
Послушни пепео
Брашно ништавила
Претвара се
Иза мојих леђа у шугавог пса
Испред мене у жар птицу
Говори ми истину иза леђа
Грлице
Ти си прави нагласак умрле нежности
Начини зору од нашег умора
Мирис је време које је поседовао цвет
Ал нереч каже
касно
је
Нецвет
каже
ноћ
је
Нептица каже
плам
је
А је каже није
На то птица опсује
Цвет каже то је пакао
Права реч се још родила није
Бранко Миљковић
Бранко Миљковић
