"Чудни су четинари. Бог шаље кишу, а њихово
се лишће не укваси, Бог шаље сунце, а они се не радују. Бог шаље ветар, а они
се не љуљају, Бог шаље сан и смрт дрвећу, а они се
зелене.
Али кад уђеш у шуму, ти осетиш
да се тле под твојим кораком угиба и нога ти упада у нешто мекано и труло. То
су милијарде иглица које су, као сузе поносита човека, нечујно и невидљиво
пале. И видиш ситне тачкице стврднуте смоле која је, преко ноћи, у часу црног мрака, кад ни најближи
сусед не може да види, потекла из срца које се у болу стегло."
Исидора
Секулић
Са странице: http://www.pismenica.rs/
Charles Warren Eaton - Сутон
