Дошли су на одмор поводом неког од празника у Немачкој.
Гастарбајтери. Моја основна школа. Пуна учионица одраслих, намучених мушкараца.
Имала сам петнаест година, говорила им Остајте овдје, а они су плакали као деца.
Само онај ко је морао да оде са свог огњишта зна како су "грки залогаји хљеба гдје свога нема и гдје брата није".
ОСТАЈТЕ ОВДЈЕ
Остајте овдје!...Сунце туђег неба,
Неће вас гријат кô што ово грије;
Грки су тамо залогаји хљеба
Гдје свога нема и гдје брата није.
Од своје мајке ко ће наћи бољу?!
А мајка ваша земља вам је ова;
Баците поглед по кршу и пољу,
Свуда су гробља ваших прадједова.
За ову земљу они бјеху диви,
Узори свијетли, што је бранит знаше,
У овој земљи останите и ви,
И за њу дајте врело крви ваше.
Кô пуста грана, кад јесења крила
Тргну јој лисје и покосе ледом,
Без вас би мајка домовина била;
А мајка плаче за својијем чедом.
Не дајте сузи да јој с ока лети,
Врат'те се њојзи у наручју света;
Живите зато да можете мријети
На њеном пољу гдје вас слава срета!
Овдје вас свако познаје и воли,
А тамо нико познати вас неће;
Бољи су своји и кршеви голи
Но цвијетна поља куд се туђин креће.
Овдје вам свако братску руку стеже -
У туђем свијету за вас пелен цвјета;
За ове крше све вас, све вас веже:
Име и језик, братство, и крв света,
Остајте овдје!... Сунце туђег неба
Неће вас гријат кô што ово грије -
Грки су тамо залогаји хљеба
Гдје свога нема и гдје брата није...
1896.
Алекса Шантић
Извор: https://www.pinterest.com/pin/390757705146634491/
