СРБИЈО, ПАМТИ!

Данас се навршава 16 година од бомбардовања наше лепе Србије од стране NATO -а.
Отпор агресији је скупо плаћен, људским животима.
Плаћамо и данас, здрављем и животима!

Памтим. Био је ветар и била је ноћ, 24. марта 1999. године.
Двоје деце у кући непознатих људи који су нас примили да се не смрзавамо на ветрометини и СТРАХ.

Сећам се. Ватрене кугле на небу и утисак да свака иде у двориште куће домаћина.
Гледам у небо и призивам Бога у помоћ.

Данас, после 16 година мислим да је залуд што смо потомци храбрих, кад тако брзо заборављамо. Живот се наставља! СРБИЈО, ПАМТИ!
***

И шта је, уопште, родослов?

Чувај се сваког ко верује да је неко и нешто самим тим што је
никао као изданак великог и уваженог корења.
Потомак није занимање и не можеш се тиме бавити целога века.
Треба се ујединити с кишама, режати ветру у зубе и викати свој дах.

Не може прошлост бити твоја лична својина.
Прошлост је својина будућности.
Не можеш је користити као капу и кошуљу.

Не можеш оцем плаћати возну карту и биоскоп,
ни изговарати деду уместо речи заклетве,
ни певушити прадеду уместо стихова химне.

Шта значи бити власник нечијег презимена?
Па целог лета ме нико не пита ни за име, а камоли за претке.

Мирослав Антић